Portfolio

„ANATOMIJA VOLJE”
Susret sa Vihellmom Furtvenglerom
Koncept i izvođenje: Miloš Sofrenović
Dizajn zvuka: Stevan Milosević
Klavir: Dina Čubrilović
Dizajn kostima: Katarina Vuković
Fotografija: Ksenija Španec
Trejler: Chris Clow

„Umetničko delo ne treba samo biti ogledalo čovekovog nervnog sistema, moći opservacije, posledice, hladnokrvnosti i iskrenosti donošenja zaključaka ili rafiniranosti čula, nego treba biti ogledalo sveukupnosti čovekove.”- Vilhelm Furtvengler
1. U današnjem vremenu koje fascinira jezik i lingvistika, lako je zaboraviti da visok stepen mišljenja je moguć bez upotrebe reči , putem ili zvuka ili pokreta. Ovaj solo komad ima za pokušaj da artikuliše dvosmernu vezu izmedju muzike i pokreta, iznad nivoa reči.
2. Ovaj solo je inspirisan muzičkim nasledjem jednog od najvecih dirigenata 20. veka – Vilhelma Furtvenglera. On je uspeo da postigne kompletnu umetničku slobodu bez ulaska u ekscentrizam, izražavajući svoje emocije uz istovremenu oštrinu samokontrole. Njegova muzička linija je bila savršen spoj ekstaze i strategije. Ova istovremena primena dualnosti slobode i kontrole me je najviše fascinirala u procesu pravljenja same koreografije.
3. Šest segment ovog sola komunicira sa sedam energetskih centara / tačaka u ljudskom telu koje absorbuju i emituju energiju sve vreme. Ponekad ove tačke su veoma otvorene, a nekada mogu biti i zatvorene. Šest segmenata ovog sola se takodje ogledaju i u šest audio zapisa ovog velikog nemačkog dirigenta koje sam ovom prilikom odabrao – poslednji u nizu je njegov glas koji nam govori o značaju interpretacije u muzici.
4. Muzika Vilhelma Furtvanglera bazirana je na činjenici da muzika nosi u sebi ljudsku vrednost. To je jedno autentično iskustvo koje ne može biti kopirano ili ponovljeno kasnije, zato što svaki put predstavlja autentično iskustvo trenutka koji reflektuje i izražava sveukupnost čoveka. Na isti način, pokret jednom izveden i odgledan predstavlja autentični doživljaj trenutka koliko god striktno koreografisan. Nikada ponovo pokret ne može biti isti, čak i kada je ponovljen sa perfektnom preciznošću.
„Po svojoj prirodi lepo(ta) je izolovana od svega ostaloga. Put koji započinje lepotom nikada ne vodi ka realnosti” – Hana Arent